Većina filmova poseduje konstantu kvaliteta, ili su dobri ili su loši tokom celog trajanja filma. Ovaj film, za razliku od njih, je i dobar i loš, i to se smenjuje tokom celog trajanja filma.
Film počinje dolaskom dvoje mladih (Scott Speedman i Liv Tyler) u kuću udaljenu od grada. Romantična večera uz sveće, ružine latice po sobi i topla kupka, trebala je biti kruna romantične večeri tokom koje je James zaprosio Kristen, ali je ona odbila verenički prsten, pa se veče završilo ljubavnim fijaskom. Ostaje nejsano zašto je onda došla s njim u kuću njegovog oca, sva uplakana, a on s druge strane sav deprimiran & razočaran. Elem, zaplet je tu, dvoje mladih u usamljenoj kućerini i sa mobilnim telefonom koji ima signal (ali mu se baterija ispraznila). Negde u gluvo doba noći na vrata im kuca nepoznata ženska osoba tražeći izvesnu Tamaru. Kucanje na vrata se nastavlja i kasnije, a pokazuje se da ta osoba nije sama već ima nekoliko saučesnika nepoznatog pola i dobi jer imaju maske preko lica. Iz nepoznatog razloga žele da se dokopaju Jamesa i Kristen, pa koriste metode već viđene u filmovima do sada: upadanje kroz prozor, razbijanje vrata sekirom, napad automobilom i slično.
Našim mučenicima nema ko da pomogne, jer je glumačka ekipa minimalistička. Ona je posao odradila tek standardno, što se za pisca scenarija ne bi moglo reći. Kad sam spomenuo konstantu prvenstveno sam mislio na to da film na momente izgleda vrlo dobro a već sledećeg trenutka kao neko drugorazredno ostvarenje. Počinje netipično, sa uplakanim „golupčićima“, pretvara se u dobru atmosferičnu horor priču, da bi se na kraju film strmoglavio zbog nedovoljno razrađenog (glupog?) kraja. Naravno, neću iznositi kako se priča završila i šta je razlog napada maskiranih ljudi, ali budite upozoreni da ne očekujete mnogo. Ovo je par ekselans primer kako loš kraj može da upropasti dosta dobar film.
Inače, središnji deo nije toliko loš i izvlači ovaj film malo iznad proseka. Taj deo filma poseduje sve ono što horor film treba da ima: osećaj samoće dok se oko kuće vrzmaju nepoznate osobe, napetost u trenucima dok provaljuju unutra, nekoliko situacija gde možete da se „trgnete“ i dosta uspele maske na licima provalnika. Film poseduje i dosta stvari koje, nažalost, moramo da vidimo u horor filmovima, kao što je već pomenut mobilni telefon koji ne radi, obavezno razdvajanje likova ili neke scene za koje unapred znamo kako će se završiti.
Iako nije ništa posebno, prvenstveno zbog završetka, daleko je i od fijaska kakvim su ga mnogi opisivali po forumima i filmskim sajtovima. Do poslednje trećine filma sam čak bio i pozitivno iznenađen, jer sam zbog pomenutih kritika očekivao neki mnogo gori film. No, na kraju filma sam bio zatečen, sa velikim upitnikom iznad glave, tako da je krajnja ocena filma tek prosečna.
+ interesantan
film u svom središnjem delu
+ kvalitetna
horor atmosfera u nekim delovima
+ zanimljive
maske trojice tajanstvenih ljudi
— nelogičnosti u
scenariju, posebno zapletu i raspletu
— završetak filma
ostavlja gledaocu upitnik iznad glave
Ocena: 5/10
Dopuna nakon drugog gledanja (14.01.2026.)
Kao pripremu za skorašnji dolazak ko
zna kojeg po redu The Strangers nastavka (Chapter 3) rešili smo da pogledamo
kompletan serijal budući da smo (znamo, sramota) do sada pogledali samo
original! I, evo, skoro 14 godina nakon prvog gledanja i pisanja gornje
recenzije ovoga puta imamo donekle promenjen stav. Na samom početku moramo
napomenuti da se sa gornjim tekstom gotovo u potpunosti slažemo: The Strangers
u principu ima oslab zaplet ali on kao takav funkcioniše, odličnu središnjicu a
zatim pomalo razočaravajući završetak. Uvod – nebitno, stvoren je kakav-takav
razlog da bi naš dvojac ostao potpuno sam u izolovanoj kući i to je dovoljno a
završetak – porazan... Ipak, i za takvo finale, koje je anti-filmsko, nepošteno
i ne nagrađuje posmatrača ima razloga a to je da su autori delove ove priče
pronašli u stvarnim događajima. Verovatno je to i najpotresniji element filma a
njegov najvredniji – izuzetna količina napetosti koja isijava iz svake sekunde
kasnijeg toka filma. I zaista, ne pamtimo kada smo u poslednje vreme gledali
film sa toliko tenzije, kojoj, doduše, u korist idu i nerezonski postupci
glavnih aktera (toliko ih ima da ih ne vredi ni nabrajati). Stvar koja nas je
ovaj put najviše nervirala je srećom relikt prošlosti a to je shaky cam koji
nikada nismo voleli. Ipak, smatramo da film zaslužuje da se pogleda nekoliko
puta u životu i da jeste među kvalitetnijim home invasion ostvarenjima. Stoga,
prilično mu dižemo ocenu – 7/10.
Hoće li biti recenzije ove nove "trilogije" Stranaca? Slasher sa kolibom u šumi(to je uvijek bonus poen) i Richardom Brakeom(uloga šerifa zabačenog gradića za kojeg ne znaš može li mu se vjerovati je skrojena za njega) već ima dovoljno ukusnih sastojaka i da je u pitanju horor koji nema veze sa Strancima, ali zapravo je i problem filma to što je u univerzumu Stranaca. Orginalno je sav njihov čar bio u tome što ne znamo ništa o njima, i što biraju žrtve čisto po dostupnosti("Because you were home"). U novim Strancima žele da nam objasne ko su napadači, zašto to rade, malo je toga ostalo proizvoljno i slučajno. Čak su i žrtve napadnute jer su ostale prenoćiti u spomenutoj kolibi, nije više u opasnosti bilo ko, u bilo kojem domu. Sve je previše moderno, plastično, previše pažnje posvećeno objašnjavaju pozadine svega.
ReplyDeleteObzirom da sam pogledao samo ovaj originalni Strangers (znam, bruka) u planu je da uskoro pogledam i sve naredne delove... Taman da ih recenziram do pojave Chapter 3...
Delete