Režija: Banjong Pisanthanakun, Paween Purikitpanya, Yongyoot Thongkongtoon, Parkpoom Wongpoom
Uloge: Maneerat Kham-uan, Nattapong Chartpong, Laila Boonyasak
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1292575/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Sy5YsWGYRoA
Pogledajte još: Trilogy of Terror (1975)
4bia spada u filmove kakve baš volim da pogledam, sastavljen iz nekoliko priča, bez nekog preteranog pametovanja i besmislenih dugačkih uvoda da se potroši vreme. U ovom slučaju film je sastavljen iz četiri priče, kao što mu i naziv kaže, a koje imaju sličnu tematiku i nisu povezane ni akterima ni bilo čim drugim, pa ni režiserima.
Prva priča je sporija i govori o devojci koja je povređena u saobraćajnoj nesreći, i sada zbog slomljene noge mora da bude stalno u stanu. Usled dosade počinje da razmenjuje SMS poruke sa nepoznatim momkom, i početno ushićenje usled novog poznanstva zamenjuje panika i strah kada spozna da se dopisuje sa duhom, i da on ubrzano dolazi kod nje. Priča je vrlo dobra, sa neočekivanim raspletom na kraju, a posebno mi se svidelo to što nema scenarija, već sve što treba da znamo saznajemo iz SMS poruka koje njih dvoje razmenjuju.
Druga priča je brže režirana i po brzini kadrova liči na neki akcioni film, recimo Crank sa Jason Stathamom. Iako je takva režija efektna, meni se ipak više sviđa sporiji pristup priči, za koji smatram da su azijski autori majstori. U ovoj priči pratimo grupu obesnih momaka koji maltretiraju jednog dečaka a ni ne sumnjaju da se on bavi crnom magijom i da ih je prokleo na smrt koju moraju dočekati otvorenih očiju. Od smrti se neće spasiti ni nasilnici ni devojka koja je bila protiv njegovog maltretiranja ali nije ništa učinila da se ono spreči. Ova priča jedina ima CGI efekte koji odudaraju od ostatka vizuelnog dojma celog filma i ne izgledaju toliko realno.
Treća priča se odigrava na kampovanju u šumi, kada četvorica prijatelja pričaju strašne priče pre spavanja i jedan u šali kaže da kada umre sledeći koga će povesti u smrt je srednji od preostale trojice. Na nesreću, sledećeg dana on zaista gine, utapa se u reci, a problemi nastaju već uveče kada neko od preostale trojice mora da spava u sredini. U sred noći utopljeni momak dolazi u njihov šator ali se čini da sa njim nije sve u najboljem redu što unosi strah među preživele drugove. Ova priča nije toliko strašna za gledaoce koliko za aktere događaja, a zanimljivo u priči je često spominjanje raznih filmova, pa i horora, što može biti simpatično onima koji su ih gledali.
Četvrta priča mi se takođe dosta svidela i govori o mladoj stjuardesi Pim koja je bila u tajnoj vezi sa jednim princom. Sada, na jednom letu mora da služi i udovoljava zahtevima princeze, koja je saznala za njihovu tajnu vezu. Usled alergije na rakove koje je pojela za večeru, princeza umire sledećeg dana a njen leš mora da se vrati istim letom nazad. Pim je zadužena za čuvanje leša ali odmah nakon poletanja počinju njene halucinacije i priviđenja mrtve princeze koja je oživela. Ili to nisu halucinacije? Uglavnom, ova priča ima nekoliko scary momenata, i baš bih voleo da vidim ko bi uspeo da se ne „trgne“ barem dva puta J Mislim da je ova četvrta i najbolja priča u filmu, a zanimljivo je da se cela događa u avionu.
Preporučujem da pogledate ovaj film jer je zanimljiv, ima nekoliko „bu!“ scena gde se morate „trgnuti“, gluma je na dobrom nivou, režija takođe i film osim pomenutih kompjuterskih efekata i nekih kadrova u prvoj priči odaje utisak prvorazrednog ostvarenja. Osim toga ima i poruku, za razliku od većine horora.
0 comments:
Post a Comment