Režija: Justin Russell
Uloge: Brittany Belland, Tiffany Arnold, Riana Ballo
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1971558/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=q97uRGXEon8
Pogledajte još: Black Christmas (2006)
U režiji i po scenariju izvesnog Justina Russella, koji se specijalizirao za niskobudžetne horor filmove koji imaju look & feel 80-ih godina, stiže nam film The Sleeper. Kako filmovi u koje je uloženo 30000 dolara ne mogu da se nametnu gledaocu reklamom ili ubedljivim trailerom, obaveza je da imaju efektan cover, pa je tako i sa ovim filmom (a kako obično biva – što lepši omot to slabiji film).
Film od samog početka ima šmek 80-ih godina prošlog veka a tada se i događa radnja filma. Grupa devojaka, koje čine neko studentsko sestrinstvo, živi u internatu i organizuje žurku. Žurka k’o žurka, ali zadovoljstvo pijanke i sexa im je sasvim neočekivano poremetio jedan sasvim običan serial killer, ničim izazvan, zapravo barem mi to ne znamo. Naime, on vreme provodi negde u podrumu gledajući slike maloletnih studentica, komentarišući i smejući se, te iscrtavajući karminom poruke na njihovm fotografijama. Nakon što izabere sledeću žrtvu, pozove je telefonom (ili javi u internat) i kaže koja će sledeća devojka „zaspati“. Dok inteligentne devojke i domaćica internata nisu shvatile da poruka telefonom znači smrt pomenute devojke, živalj interanata se prepolovio. U lov na manijaka se uključio i lokalni policajac ali je to slab razlog da bi pokolebao son of a bitcha da dovrši započet posao.
Ako vam ova radnja deluje iole zanimljivo ja sam tu da vam kažem da nije (ne morate mi zahvaljivati J). Film je totalno klišeiziran, što je verovatno urađeno i namerno, i u njemu možete naći sve scene koje su vas nervirale u horor filmovima pre dve-tri decenije. Ubica koji ubija bez razloga, koji se šunja toliko tiho da ga niko ni na jednoj podlozi ne može čuti, koji ulazi u sve objekte i sve prostorije iako je malopre bio na sasvim drugom mestu, koji je ma na koju stranu žrtva da se okrene on uvek za leđima, protiv koga se žrtve ne bore iako imaju priliku za to, ne beže iako imaju prostora itd etc. Ne kažem da ovakav film nije na momente neozbiljno zabavan, ali ne poseduje ništa što nije već toliko puta viđeno, doduše ne u novije vreme.
Taj utisak da gledamo stari film je i najveća vrednost ovog novog filma. Počevši od najavne špice, preko karakterističnih kadrova gde je zumirano uružje kojim ubica ubija, preko vrlo dobre i autentične muzike pa do takođe retro odjavne špice - sve podseća na početak osamdesetih. Naravno, vide se propusti, recimo ni u jednom trenutku se ne vidi nijedan automobil u filmu jer pretpostavljam da je to bio preveliki izdatak za ekipu. Takođe, „glumice“ nemaju baš uvek autentičan izgled tog vremena a koliko mi se čini glume dosta lošije od ondašnjih glumica. S druge strane, efekti ubijanja su nekoliko puta efektni ali više puta su za smeh jer su maske vrlo loše, a ubica koji ima kataraktu na očima se trudi da nam što bolje objasni lekciju „kako ubiti čekićem na 1000 načina“ (klanje čekićem!?).
Film se može preporučiti samo onima koji su sentimentalno vezani za horor filmove 80-ih, a ovaj film će ih za trenutak vratiti u to vreme. Pošto i sam spadam u takve dajem mu ocenu više, ali mlađe gledaoce upozoravam na stanje stvari.
0 comments:
Post a Comment