Režija: Nick Copus
Uloge: Dougray Scott, Joely Richardson, Eddie Izzard
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1332653/
Insert: http://www.youtube.com/watch?v=sJ_W9b9E0DA
Pogledajte još: The Day of the Triffids (1962)
Nakon originalnog filma iz 1962. godine i BBC-jeve mini serije iz 1981. engleska TV kuća je rimejkovala The Day of the Triffids 2009. godine takođe u vidu mini serije iliti filma dužine tri časa. Za sve ljubitelje dugačkih SF filmova ovo mora biti obavezno štivo iako film nije vrhunski a sadrži sve mane jednog filmskog ostvarenja rađenog isključivo za TV.
Gornju polovinu zemaljske kugle obasjala je eksplozija sunca koja je trajala samo nekoliko trenutaka ali je gotovo kompletno stanovništvo oslepelo. Spasili su se samo pojedinci koji su pukim slučajem imali zaštićene oči, poput nekolicine junaka ovog filma ali i nekolicine negativaca, koji će opšti haos i urušavanje kompletne civilizacije iskoristiti za uskolične interese i dolazak na vlast. U filmu je vrlo dobro mada u nekoliko momenata prenagljeno i naivno prikazana sva panika i haos na ulicama Londona, a nije teško zamisliti da bi ovakvih pa i mnogo gorih scena zaista i bilo. Oni koji su trenutno oslepeli su zahvaćeni panikom i sebičnim nagonom za preživljavanje te predstavljaju opasnost po retke pojedince koji i dalje mogu da koriste čulo vida i žele da ih iskoriste isključivo u lične svrhe. Ulice Londona su u ovom segmentu pune ubedljive scenografije, zakrčene automobilima, sa masom slepih koji tumaraju a jedino što može zasmetati je prilično nerealno prikazan srušeni avion, ali s obzirom da je u pitanju televizijski film može mu se oprostiti. Uopšte uzev, specijalni i kompjuterski efekti, koliko god da kaskaju za A klasom SF filmova, ipak su za klasu bolji od bilo čega što se pojavilo na SyFy kanalu, naprimer.
Druga dimenzija katastrofe koja je zadesila svet su trifidi. Trifidi su agresivne i inteligentne biljke koje su se u tajnosti gajile na tehnološkim farmama a sve zbog dobijanja nafte. Trifidi su držani pod strogom kontrolom jer ne prezaju od napada na ljude svojim pipcima koji mogu da dosegnu i do pet metara. Vezani i zatvoreni, raspoređeni na muška i ženska odeljenja te kontrolisano ih razmnožavajući, ovakvih farmi je bilo samo na ostrvu preko 500. Ceo haos usled divljanja sunca zapljusnuo je i ove farme što je iskoristila jedna ekološka naivčina, “borac za prava biljaka”, da ugasi sisteme obezbeđenja što su trifidi jedva dočekali i pobegli. Nekoliko miliona agresivnih trifida sada lovi i ono malo preživelih koji imaju sposobnost da vide a ovi nemaju pojma na koji način bi se agresivne biljke zaustavile niti ima li ko da to uradi u sveopštem haosu. Da stvar bude gora, dolazi vreme kada će trifidi pustiti spore i masovno se oprašitit pa će njihov broj biti kudikamo veći. Haos u sada već nepostojećoj državi, šljam koji želi da dođe na kakvu-takvu vlast i borba protiv pobesnelih biljaka čini radnju ovog originalnog postapokaliptičnog filma.
Početak filma, kada se dešava masovno slepilo, je dosta emotivan ali u najvećem broju slučajeva ne prelazi u patetiku (mogu misliti šta bi bilo da su film snimali Amerikanci a ne Englezi). Protkana je ovlaš i ljubavna priča, tek reda radi, da bi se i to zadovoljilo, kao da postoji neki zakon gde tako nešto mora biti ubačeno u svaki film o katastrofama. No, to je samo zamerkica, one krupnije tiču se povremeno vrlo nategnutih scena koje se završavaju slučajnom koincidencijom, recimo kada dvoje ljudi koji se međusobno traže nabasaju baš jedno na drugo u sred Londona. Uz još neke zamerke vezane za prenagljenost pojedinih postupanja tokom uvoda filma (da bi se ovo izbeglo film je morao trajati još duže), i neke koje se tiču geopolitike (da li bi nekoliko hiljada ljudi zadržalo celo Ostrvo od potencijalnog napada neke države sa juga koja nije pogođena slepilom), najveće mane mogu biti rupe u priči ali nisam siguran da je to moglo biti izbegnuto. Jednostavno, film sa ovakvom tematikom i sa ovolikim problemima koje opisuje ne može biti stoprocentno realan i ako bi se “začepile” postojeće “rupe” u scenariju otvorile bi se nove. Zato gledajte film bez mnogo razmišljanja o onome kako-je-moglo-biti i šta-su-trebali-raditi jer znajte: da se sve ovako zakuvalo kako je u filmu prikazano – niko ne bi preživeo.
Last but not least important, jelte, je glumačka postava koja je više nego korektno obavila posao, i gde se niko posebno ne izdvaja kako previše pozitivno tako i negativno. Na kraju moram da kažem da film ne mogu porediti sa starijim verzijama jer ih nisam pogledao ali ova verzija The Day of the Triffids je sasvim korektna i pored svih svojih mana. Zato i pored toliko dugog trajanja vreme uz film brzo prođe i što se mene tiče film je mogao biti još duži.
0 comments:
Post a Comment