Režiser: Catherine Hardwicke
Uloge: Amanda Seyfried, Lukas Haas, Gary Oldman
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1486185/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=PM8V3cHdSC4
Pogledajte još: Sleepy Hollow (1999)
Red Riding Hood ne spada u horor filmove nego je bajka sa elementima horora, fantazija u kojoj horor žanr nije primarni i kao takav film je pogodan i za mlađi uzrast. Radnja filma se dešava u srednjevekovnom seocetu koje decenijama teroriše vukodlak. Nakon nekoliko godina primirja, tokom kojeg su vukodlaku prinošene žrtve u vidu životinja, ono biva narušeno, i vukodlak ubija sestru naše glavne junakinje. Naša glavna junakinja je Valeri, tinejdžerka zaljubljena u jednog momka a prisilno verena za drugog, sputana u svojoj ljubavi od svojih roditelja a i napadima vukodlaka na selo koji slede. Te dve isprepletane priče, vukodlak i ljubav, čine radnju ovog filma.
Film se nastavlja hajkom na vukodlaka, i njegovim noćnim atacima, a sve u vreme crvenog meseca, kada je vukodlak najopasniji i kada je najpogodnije vreme za stvaranje novog vukodlaka. Vukodlak je tokom dana u ljudskom obliku i ne zna se ko je, dok se noću pretvara u zver i ljudi su sigurni jedino u crkvi. Upravo iz razloga što je vukodlak u ljudskom obliku, i sumnja se na svakoga, film ima dozu neizvesnost sve do pomalo neočekivanog raspleta.
Da bi otkrio vukodlaka u selo dolazi otac Solomon koga glumi i ovaj put izvanredni Gary Oldman. Što se ostale glumačke postave tiče ni tu nema zamerki. Za razliku od većine niskobudžetnih horora opisanih na ovim stranicama, a danas je nažalost velika većina takvih, ovaj film pripada višoj klasi i to se vidi skoro na svakom koraku. Pravo je osveženje gledati dobru glumu, scenografiju, većinu efekata i priču u filmu iako on ne spada u tipičan horor film. Ono što treba posebno istaći je fotografija, koja svojim koloritom samo povećava bajkovitost ovog ostvarenja, sa sve snegom koji pada većinu filma i doprinosi atmosferi. Prosto mi je bilo žao po završetku filma što ga nisam odgledao u HD rezoluciji, jer bi onda ugodjaj bio zasigurno još veći.
Ako bi smo već morali da budemo zakerala (a jesmo), filmu bi se mogla prigovoriti patetika u nekim momentima (recimo kraj filma, ili kad se vodi ljubav na snegu). Moglo bi se prigovoriti da pojedini likovi, posebno mladji, ne izgledaju istorijski verodostojno, već imaju frizure a la Villa/Ronaldo/Twillight saga. Moglo bi se prigovoriti da je animacija vukodlaka mogla bila bolja. Moglo bi se prigovoriti da se par tamnoputih glumaca ne uklapa dobro u, cenim, skandinavski krajolik. Mogla bi se prigovoriti još poneka sitnica, ali to sve ne narušava umnogome gledanje filma. Našao sam za interesantno da film pogledam i drugi put u roku od tri dana, kada mi je bio tek malo manje interesantan, ali sam video neke sitnice u priči koje su mi prvi put promakle.
Ukratko za kraj: ukoliko niste stopostotni horor fan probajte da pogledate ovaj film, mogao bi vam se svideti. Iako na momente horor film, u njemu nema krvi čak ni posle napada vukodlaka, pa je kao takav pogodan da ga gledaju i mladji naraštaji, što bi se reklo – film za celu porodicu, za sve generacije.
0 comments:
Post a Comment