Režija: Director: Peter Cornwell
Uloge: Stars: Virginia Madsen, Martin Donovan, Elias Koteas
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0492044/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=MRJA3lN0xCQ
Pogledajte još: The Unborn (2009)
Ovaj film me je iz nekih razloga odbijao dugo vremena, pa je stojao neodgledan oko dve godine. Obeshrabrio me je natpis na omotu filma “based on true events” što je u mom dosadašnjem filmsko-gledalačkom iskustvu natpis istovetan kao “don’t watch”, međutim, posle pogledanog filma mogu reći da ću ubuduće dati šansu i filmovima s takvim natpisom.
Plašio sam se i da će film o duhovima “po istinitom događaju” biti pun smaranja izjavama u kameru protagonista da bi se dočarala (kvazi)istinitost. I ovaj film počinje takvim snimkom ali, na sreću, onda kreće normalnim filmskim tokom. Film, tj. Sara, koja priča svoju priču, vraća nas u 1987. godinu. Sara je majka Matta, tinejdžera koji je oboleo od tumora i svakodnevno ga vozi na terapije. Dugačka vožnja od po 8 sati i njegovo stanje je primoravaju da iznajmi neki kuću u blizini bolnice. Uskoro nalazi kuću, i iako biva upozorena od gazde šta se u njoj nalazilo, loše stanje svog sina i povoljna kirija joj ne daju mnogo izbora. Već ubrzo nakon useljenja Mattu počinju da se priviđaju razni događaji i prikaze. U početku nije siguran da li mu se zaista priviđa ili su u pitanju neželjene pojave medikamenata i terapije koje prima, međutim prikaze postaju sve češće i sve realnije a Mattovo stanje sve lošije, što zbog njih što zbog bolesti.
Tek kasnije, kada nađe u kući mnoge dokaze davnih događaja i kada mu pomogne prijatelj sa terapije sveštenik Nicholas koji takođe boluje od raka, postaće jasno da se u kući zapravo nalazila mrtvačnica ali i da su se tu obavljale seanse tokom kojih je bilo nastradalih, među njima i dečak Jonah koji je korišćen kao medijum emitujući ektoplazmu (slika na omotu). Sada Jonah na momente i sve češće preuzima kontrolu nad Mattovim telom nastojeći da dovrši neke stvari iz prošlosti koje su davno trebale biti urađene.
The Haunting in Connecticut je, iako režiran od debitanta, dobro urađen film u svim segmentima, sa dobrom idejom (ili sa dobrim pokrićem u istinitim događajima, kakogod), dobro odglumljen, sa dobrim efektima. Što se tiče efekata većina se bazira na prepadu: devojčica prodje pored vrata prazne sobe ali kad se vraća neko stoji u njoj i slično. Nekada se tačno može predvideti kada će doći do pojavljivanja neke prikaze a par puta su me dobro “presekli”, tako da mu dajem više nego prelaznu ocenu što se tiče horor efekata. Jedino je priča malo konfuzna u nekim momentima, teško je pohvatati šta to Jonah želi i zaključiti od brzih flashbeckova šta se to dogodilo 1950.-te godine. Pomalo patetičan kraj takođe malo narušava utisak.
Iako nisam preterani ljubitelj horora sa duhovima svakako više volim takve od onih gde grupa tinejdžera odlazi u neku zabit gde nema signala mobilnog telefona a tu se nalazi manijak ubica, tako da mu dajem više nego pozitivnu ocenu. Mnogo kvalitetniji i ozbiljniji od prethodnog filma o duhovima koji sam gledao. U slučaju da ste ljubitelj filmova sa duhovima slobodno mu dodajte ocenu više.
0 comments:
Post a Comment