HOROR FILMOVI (I SF)

Ovogodišnja Anaconda je šesti deo istoimenog serijala ali bi bila greška posmatrati ga kao sasvim običan sequel. On doduše nije ni remake, a ni reboot, već sasvim originalna priča koja se poput nekakvog spinoffa naslanja na original ali iz njega ne pozajmljuje većinu elemenata, niti njegove likove i događaje. Iz čuvenog Anaconda (1997) novi film crpi samo inspiraciju dok je finalni proizvod za mnoge gledaoce potpuno neočekivan i mahom razočaravajući...

Zakon slučajnih brojeva i slučajne koincidencije je odlučio da u samo nekoliko dana pogledamo dva filma u kojima igra Lauren LaVera, iako nismo ni znali glumačke postave The Fetus i filma koji danas opisujemo. Zlobnici među vama bi rekli da imamo nekakve sklonosti ka dotičnoj glumici, i priznajemo da zaista ne bismo imali ništa protiv da je gledamo mnogo češće, ali to što mislimo da je dotična lepa i talentovana ne znači da nećemo oceniti The Well kako dolikuje, ni po filmskom babu ni po horor stričevima...

Don't Come Looking spada u žanr horor filmova – mi smo ga pogledali da vi ne biste morali... Sad kad smo to razrešili možemo da pređemo na recenziju... U pitanju je film koji se streamuje na Tubi servisu, što jasno govori kojeg je produkcionog nivoa, po nama trećerazredno ostvarenje koje na momente deluje prilično amaterski i kao takvo ne može zadovoljiti nikoga osim one pojedince koji su zagriženi ljubitelji horor ostvarenja niske produkcije...

Iako bi se po naslovu ovog filma moglo zaključiti kako je pitanju nekakav monster ili eventualno werewolf horor – ništa od toga... U pitanju je psihološki horor film nižeg budžetskog ranga koji će polarizovati svoje malobrojne gledaoce i one koji uspeju da ga dovrše, uglavnom zbog loših scenarističkih odluka. O tome ćemo nešto više reći kasnije a na početku ćemo se kao i obično pozabaviti sinopsisom...

Dust Bunny su male grudvice prašine koje se uglavnom nalaze ispod nameštaja u prostorijama koje se ne čiste redovno. Podignite vaš krevet u videteće male „zečiće” sastavljene od dlaka, kose, vlakana, ljuspica mrtve kože i prašine ali i paukovih mreža te drugih otpadaka i krhotina koje isprepletene formiraju nešto nalik filcu. Iako su u pitanju definitivno ružne i odvratne tvorevine u filmu Dust Bunny u pitanju je nešto mnogo veće i kudikamo opasnije...

Ukoliko ste ljubitelj otkačenih horor komedija 80-ih možda vam The Fetus može pružiti malo zabave i podsećanja na neka mnogo lepša filmska vremena... The Fetus je crnohumorna horor komedija nižebudžetnog ranga, što će vam postati jasno čim bacite pogled na imena glumaca, dovoljno zanimljiva za jedan uži krug gledalaca ali koja ipak ne uspeva da iskoristi svoje potencijale i izdigne se u indie okvirima...

Objavljujemo recenziju jedne serije koja samo delom žanrovski pripada ovim stranicama, međutim, kad smo je već sticajem okolnosti pogledali hajde da se ne baci: nadamo se da ovaj opis nikome neće smetati a takođe se nadamo i da će nekome koristiti te ga motivisati da pristupi gledanju jer je u pitanju veoma kvalitetan materijal uz već pomenutu ogradu da – samo jednim delom spada u triler misterije.

Na zahtev našeg redovnog čitaoca Marka opisujemo jedan stariji film koji nam je promakao a predstavlja obavezno štivo ne samo za ljubitelje starih horor filmova već i za ljubitelje zombija! Dead & Buried je režirao Gary Sherman (Lisa, Poltergeist III) dok su scenario napisali Dan O'Bannon (Alien, The Return of the Living Dead, Total Recall) i Ronald Shusett (The Final Terror, Total Recall)... Dovoljno zanimljiva imena da bi ovaj film zaslužio preporuku.

Shelby Oaks je debitantski film Chrisa Stuckmanna, lika koji je dobro poznat svakome ko prati recenzije horor filmova na Youtubeu. Da ne bude kako je samo sedeo i kritikovao (i snimao i zarađivao na tome) Chris je došao na ideju da uradi nešto što niko od njegovih kolega nije – pokrenuo je Kickstarteru kampanju i sakupio 1,39 miliona $, što je svojevrsni rekord kada su u pitanju finansiranja horora na toj platformi, a zatim doniranim mu novcem snimio Shelby Oaks...

Španski horor filmovi su uglavnom sinonim kvaliteta, ili su makar kvalitetniji od svog prekookeanskog horor proseka, pa smo nešto slično očekivali i od Last Stop: Rocafort St., filma koji je režirao Luis Prieto (Shattered) dok je scenario napisao sa još dva lika. Ispostavilo se da je u konačnici film slabiji od očekivanog, što ne znači da ne može biti zanimljiv onim gledaocima koji od jednog horor ostvarenja traže isključivo jeftinu zabavu...

The Healing (u originalu Omut a negde naslovljen i kao The Whirlpool) je ruski psihološki folk horor film koji se nedavno pojavio na internetu ali je snimljen još 2022. godine. U pitanju je nezavisno ostvarenje, dakle snimljeno bez ikakve pomoći matične mu države, a scenario je napisala Olga Loyanich i on je delimično zasnovan na njenim okultnim iskustvima iz realnog života...

Dosadili su vam akcioni triler horor filmovi sa ajkulama jer se poslednjih godina snimaju na tone, uglavnom su niže produkcije a svi su urađeni na isti kalup? Upravo zbog toga možete razmisliti o Fear Below jer se iza ovog prilično generičkog i bezličnog naslova krije nešto ipak originalnije i zanimljivije na već hiljadu puta viđenu temu krvoločnih vodenih ubica... Ako ništa drugo adut filma može biti vremenski period u koji je smeštena njegova radnja...

Other je psihološka horor drama koja nam dolazi od režisera američke verzije The Eye, Them i MadS a ponekad je stilizovana tačkicama u O.T.H.E.R, čisto da bi se razlikovala od istoimenog naslova koji je takođe iz ove godine. Film je snimljen u sve boljoj Shudder produkciji koja nam je u poslednje vreme mnogo bolja i zanimljivija od nekih izvikanijih, poznatijih i bogatijih (Blumhouse, naprimer), a jedan od glavnih aduta filma je Olga Kurylenko, bivši model i glumica...

Žena u kabini 10 je psihološki triler film koji je zapravo adaptacija istoimenog romana spisateljice Ruth Ware iz 2016. godine. Mnogi su pročitali ovu knjigu (prevedena je i za naše tržište) čime je film dobio preko potrebnu reklamu i uspeo da dođe do određenog broja gledalaca. Međutim, nisu svi sretni kako je film ispao a mi ćemo pokušati da odgonetnemo šta je to pošlo po zlu...

Broken Bird je ostvarenje koje će većini gledalaca promaći i ostati ispod radara, što je zaista šteta, a onima kojima upadne u oko to će najverovatnije biti zbog zanimljive činjenice da je kompletan film sniman u Beogradu, kao i da je dobar deo ekipe iza kamere sa ovih prostora. Ipak, naša preporuka je da svakako obratite pozornost na Broken Bird, pogotovo ukoliko volite psihološke horor drame koje u fokusu imaju uvrnute ženske likove.

Konačno dočekasmo sequel jednog od poznatijih horor naslova poslednje decenije i film koji ni sam Scott Derrickson navodno nije planirao snimiti. Iako je priča u prvencu zaokružena i finalizirana Derrickson se nakon poziva Joa Hilla (Stephen Kingov sin i pisac priče po kojoj je nastao original) predomislio a nesumnjivo da su tome doprineli i „višemilionski motivirajući pozivi“ iz Blumhousea... Bilo kako bilo – Black Phone 2 je pred nama na radost milionske baze fanova ali stvari nisu sasvim dobre...

Night of the Reaper je još jedno u nizu ostvarenja koja se dešavaju u prošlosti a svojom radnjom, atmosferom i delovima priče podsećaju na poznate predstavnike horor žanra... Ovoga puta film koji opisujemo može biti omaž legendama poput Scream, House of the Devil ili When A Stranger Calls ali najvažnije od svega je što ovo Shudderovo ostvarenje predstavlja ugodno iznenađenje koje je prevazišlo naša skromna očekivanja...

Brute 1976 je indie horor film snimljen uz pomoć vrlo skromnog budžeta ali koji vam može prijati ukoliko ste fan grindhouse i ekploatacionih filmova. Čak i ukoliko niste ljubitelj niskobudžetnih horora 70-ih prepoznaćete u ovom ostvarenju neskrivene uticaje (ili bolje rečeno omaže) The Texas Chain Saw Massacre ili The Hills Have Eyes a i zašto ne uživati u jednom vrelom pustinjskom hororu kakvih danas i nema u velikom broju...

The Long Walk je najnoviji filmski hit koji dolazi sa hype stickerom legendarnog Stephena Kinga budući da je u pitanju adaptacija njegovog istoimenog dela iz 1979. godine (koje je tada objavio pod pseudonimom). Scenario je adaptirao JT Mollner (Strange Darling), film režirao Francis Lawrence (Constantine, I Am Legend) a odmah po izlasku pobrao je hvaospeve kako publike tako i kritike. Da ne biste više izgarali od nestrpljenja da li se i nama dopao prionite na čitanje daljeg opisa...

Da li ste spremni za još jedan „horor godine”, film koji je „šokirao gledaoce” i čije jezive scene su „uznemirile čak i najiskusnije horor fanove” ili, pak, očekujete jedan izuzetno hypeovan horor naslov koji vas može razočarati ukoliko imate nerealno visoka očekivanja a koji se izdvojio isključivo zbog nepostojanja kvalitetnije konkurencije? Rekli bismo da je istina negde između a detaljnije o našim stavovima pročitajte u nastavku recenzije...

Home for Rent je tajlandski horor film koji je režirao i ko-scenarisao Sophon Sakdaphisit, čovek čije ime vam možda neće značiti mnogo ali verovatno hoće nazivi filmova koje je režirao ili napisao (Shutter, Alone, Phobia, Coming Soon). Kao i obično kada su u pitanju jezivi filmovi iz ovog podneblja u pitanju je paranormalni horor sa zlokobnim silama a naravno da je sve zasnovano na istinitim događajima, na šta navodi i dokumentaristički poster filma...

Nedavno se pojavila vrlo očekivana druga sezona serije Wednesday ali je odmah po izlasku izazvala žestok gnev fanova zbog odluke Netflixa da sezonu podeli na dva dela, gde bi se drugi pojavio mesec dana nakon prvog... Veoma dobro znamo kako Netflix želi da što više monetizuje jednu od svojih najuspešnijih serija, baš kao što takođe dobro znamo da strpljenje nije odlika današnjeg gledaoca, međutim, da li je novi način poslovanja najpoznatijeg svetskog streaming servisa jedina stvar koju treba zameriti Wednesday sezoni 2?

Shaman je natprirodni horor film braće Negret (Antonio je režirao a Daniel napisao) a snimljen je u podnožju planine Chimborazo u Ekvadoru što je možda i najoriginalniji element celog ostvarenja. Nažalost, već po posteru možete naslutiti šta je u pitanju: ovo je još jedan religiozni film o zaposednutosti i egzorcizmu a kao što veoma dobro znate na tu temu je još davnih dana sve rečeno, u tolikoj meri da čak ni nastavak kultnog The Exorcist ne uspeva da pruži nešto novo i izdigne se iznad osrednjosti...

Sinners je definitivno najveći ovogodišnji horor hit, ne samo zbog toga što je ostvario neverovatnu zaradu od čak 366 miliona dolara (što ga stavlja na 12. mesto po filmskoj zaradi u ovoj godini ali i na 12. mesto po zaradi horor filmova svih vremena!) već i što se gotovo redovno nalazi na prvom mestu najboljih ovogodišnjih horora (ili makar onih koji su se pojavili u prvoj polovini godine). Nema naznaka da će ga neko do kraja 2025. skinuti sa trona (i kritičarskog i finansijskog) pa nam nema druge nego da se i mi privolimo većini i nahvalimo film. Pa, zamalo...

Psihološke filmove izuzetno volimo a ukoliko se još odigravaju u snežnom okruženju (koje veoma prija ovih letnjih dana) apsolutno ih ne možemo preskočiti. Snow Falls je jedno upravo takvo ostvarenje ali zbog onoga što ćemo izneti u nastavku recenzije ipak ga ne možemo preporučiti ljubiteljima podžanra. A sve je počelo veoma zanimljivo, čak i iznad naših nisko postavljenih očekivanja...

Nedavno smo dobili silnu želju za flashbackom u detinjstvo pa smo iz jednog prašnjavog foldera izvukli film koji smo trebali još davno pogledati, odmah nakon njegovog prethodnika. The People That Time Forgot je sequel mnogo poznatijeg The Land That Time Forgot, filma koji poseduje čak i remake. Ovaj koji danas opisujemo neće dobiti svoju modernu verziju jer je u pitanju nešto slabije ostvarenje ali koje (što smo i tražili) efektno vraća gledaoca u daleku mladost...

Pojava 28 Years Later, trećeg i najnovijeg dela ovog serijala, predstavlja idealan tajming za repriziranje prethodnih filmova, pogotovo ukoliko ste ih pogledali jako davno, još pre dve decenije... Za one malobrojne koji ne znaju – u pitanju je postapokaliptični britanski horor film koji je po mnogima redefinisao žanr i pokazao da horor publika ne želi samo tinejdžerske slashere koji su tržištem vladali krajem prošlog veka već i nešto mnogo ozbiljnije i brutalnije.

Hajde da presečemo jednim (pra)starim filmom... Black Friday je SF horor ostvarenje snimljeno 1939. godine a inicijalno se trebalo zvati Friday the Thirteenth! Osim naziva filmu bi vas mogla privući i glumačka postava sastavljena od dve legende, i to kakve – Borisa Karloffa i Bele Lugosija. Međutim, i tu postoji jedna „malena začkoljica” kojom ćemo se pozabaviti nešto kasnije a prvo idemo na radnju filma...

Winnie-the-Pooh: Blood and Honey je svojevrsni marketinški fenomen jer je u pitanju mikrobudžetno ostvarenje u koje je uloženo svega 0.1 miliona dolara a donelo je zaradu od čak 7.7! Još i pre izlaska ovaj film je dospeo u žižu interesovanja horor fanova a prilično je i hypeovan, pre svega zbog glavnog negativca. Upravo zbog neočekivane popularnosti promenjena je inicijalna ideja da ima ograničeno prikazivanje i film je pušten u bioskope širom sveta (prikazivao se i kod nas)...

Bring Her Back je dugoočekivano ostvarenje braće Philippou, Dannyja i Michaela, širom horor sveta cenjenih zbog hita Talk to Me, po mnogima (ali ne i po nama) jednog od boljih horor filmova prethodne decenije. Mase su čekale sa nestrpljenjem, nestrpljenje je raslo, većina je od filma očekivala da bude Talk to Me 2 (što on nije, jer će se pomenuti film tek pojaviti) a on je po izlasku podelio publiku i gotovo doživeo fijasko na bioskopskim blagajnama...

Prva sezona TWD spinoffa Dead City postigla je određeni uspeh a obzirom da priča nije bila zaokružena neposredno nakon emitovanja prvih šest epizoda najavljeno je snimanje druge sezone. Nove epizode su nedavno prikazane, ovoga puta ih ima osam, a utisak nakon gledanja finalne je da će publika i dalje biti žestoko podeljena: dok će jedni tvrditi kako je ovo mamuzanje mrtvog konja preostali TWD fanovi će biti sretni i zadovoljni, tražeći još novog materijala iz istog univerzuma.

Finn Wolfhard i Billy Bryk su se sprijateljili na snimanju filma Ghostbusters: Afterlife i tokom druženja zaključili da dele sličan smisao za humor. Došli su na ideju da napišu i snime jedan slasher film koji bi bio inspirisan njihovim omiljenim teen komedijama i horor filmovima, posebno Shaun of the Dead. Sredstva su obezbeđena, snimanje je počelo ali se zanemarila jedna vrlo bitna stvar: Wolfhard i Bryk nisu dovoljno talentovani i/ili iskusni da bi snimili dobar film...

Evo jednog prilično ugodnog iznenađenja jer Marshmallow nam je stigao prilično iznenada i potpuno nenajavljeno, bez ikakvog hajpa i/ili bezobrazne reklame diljem neta a koja gotovo redovno prati nabeđene horor hitove. Marshmallow svakako neće postati horor hit, cenimo da ni neće stići do šire gledalačke publike, ali mislimo da bi to bila prava šteta jer je u pitanju nebrušeni dragulj savremenog horor/SF žanra...

The Dead Thing je američka ljubavno-erotska psihološka horor drama a nastala je u poznatoj Shudder produkciji (kada to kažemo već otprilike znate koji produkcioni nivo filma možete očekivati). Imena režisera i scenariste filma vam možda neće ništa reći (Elric Kane i Webb Wilcoxen) ali ime glavne glumice Blu Hunt (The New Mutants) možda hoće pa je ona sigurno razlog da pogledate ovo neobično ostvarenje...

Locked je triler film Davida Yaroveskya (Brightburn) ali je ono što će vas privući ovom ostvarenju ipak glumačka postava sačinjena od Billa Skarsgårda i Anthonyja Hopkinsa. Film je zapravo remake argentinskog krimi trilera 4x4 (2019), kojeg možete pogledati jer ima domaći prevod, a koji je opet nastao na osnovu stvarnih događaja...

Valhalla Rising je danska istorijska avantura (na engleskom jeziku) sa psihološkim horor elementima a režirao ju je Nicolas Winding Refn (The Neon Demon). Mnogima će naprivlačnije u vezi ovog filma biti to što glavnu ulogu igra Mads Mikkelsen (Hannibal) ali pre nego što pohrlite na gledanje morate znati nekoliko stvari koje ćete pročitati u nastavku recenzije. Jer, Valhalla Rising možda i nije film kakav očekujete...

Evo jedne serije koja se mnogima nije dopala a mi ćemo je oceniti prilično visokom ocenom. Devil in Ohio se pojavio 2. septembra 2022. godine i činilo ju je osam epizoda. Serija je nastala na osnovu istoimene novele Darie Polatin a koja je opet nastala na osnovu istinitih događaja ali nepoznato u kojoj meri (loosely inspired). Serija je svrstana u žanr psihološkog trilera s horor elementima a mi je bezrezervno preporučujemo svima koji vole tematiku opasnih sekti i kultova.

Tajlandski filmovi nas u poslednje vreme oduševljavaju, baš kao i njihova kultura, govor i podneblje, a ova serija je još više učvrstila naš stav da ćemo pogledati sve što dolazi iz te zemlje a ima veze sa našim dragim žanrovima... Don't Come Home (u originalu อย่ากลับบ้าน) je Netflixova serija koja se prošlog Halloweena pojavila u vidu 6 epizoda po 45 minuta a po našem mišljenju je najbolja serija koju smo gledali još od čuvene Wednesday...

Recenziju prve sezone serije Wednesday mogli bismo napisati u vidu jedne jedine rečenice: u pitanju je najbolja serija koja se pojavila 2022. a verovatno i koju godinu kasnije. Sada kada smo to razrešili prelazimo na standardne informacije: serija se pojavila 23. novembra pomenute godine, činilo ju je osam epizoda a uglavnom je pobrala hvalospeve kako gledalaca tako i kritičara pa ne čudi da nas već tokom predstojećeg leta čeka dugoočekivana druga sezona, koja će biti podeljena na dva dela...

Missing je američki ”screenlife mystery thriller film” a predstavlja debitantsko ostvarenje dvojca čija imena može pročitati gore. Kažu da je ovo treći standalone deo Searching serijala (Searching, Run, Missing) specifičnog po tome što se bavi odnosima ćerki i njihovih roditelja i što uključuje dominantnu upotrebu savremenih digitalnih tehnologija. Upravo zbog ovog poslednjeg i stoji reč ”screenlife” u odrednici podžanra a upravo zbog nje Missing nikako ne preporučujte svojim roditeljima...

The Woman in the Yard je mnogo očekivani a onda i mnogo kuđeni psihološki horor film koji nam dolazi od režisera hitova Orphan, The Shallows, House of Wax i od scenariste debitanta po imenu Sam Stefanak. Prvu verziju scenariju za ovaj film napisao je još 2020. godine, ali je tada za plašenje u prvi plan stavljen muškarac (Man In The Yard), da bi zatim čuveni (ali i hiperprodukcijski) Blumhouse preuzeo sve u svoje ruke i više puta insistirao na promenama scenarija...

Nakon nekoliko ovogodišnjih horor razočaranja (pročitajte prethodne recenzije) red je došao i na jedno prijatno iznenađenje iako smo svesni da se mnogi gledaoci neće složiti sa nama. Companion je naučno-fantastični triler film, jedan od onih koji nam šalju upozoravajuću poruku o napretku savremene tehnologije i veštačke inteligencije i još važnije – zloupotrebi iste, te realne mogućnosti da ona postane naprednija od samog čoveka a onda i samosvesna...

Curse of Crom: The Legend of Halloween (2022) je snimljen pre nekoliko godina ali je tek nedavno postao dostupan domaćim gledaocima. U pitanju je paranormalni tinejdžerski horor sa primesama dečijeg horora pa se kao takav može smestiti među strašne filmove koji su nastali po pisanim delima R. L. Stinea. Ukoliko pristupite gledanju sa određenom rezervom Curse of Crom bi vam se mogao (makar delimično) dopasti, čak i ako ste po navršenim godinama debelo prevazišli njegove aktere i ciljnu publiku...

Heart Eyes je jedan od ovogodišnjih horor hitova i nakon Presence još jedan izvikani horor naslov koji nas je prilično razočarao. Za one koji ne znaju u pitanju je horor komedija koja kombinuje elemente slashera sa romantičnom (!) komedijom a koja se može okarakterisati kao moderna kopija kultnog Scream, ili možda bolje reći – ostvarenje koji pliva na uspehu nedavnog Thanksgiving. Nažalost, ovaj film koji opisujemo je slabiji od svih što smo nabrojali kao njegove uzore...

Video Nasty je irska tinejdžerska horor komedija (tako je zvanično etiketirana) a sastoji se od 6 polučasovnih epizoda. Reklo bi se kako je ovo idealno trajanje za horor serije koje su namenjene nešto mlađoj publici (i svima koji se tako osećaju) jer se prilično brzo gledaju i ne zahtevaju previše slobodnog vremena. Režiseri serije su Christopher Smith (Creep, Triangle, Consecration) i Megan K. Fox a emitovala se na BBC kanalu početkom ove godine gde je pobrala mahom pozitivne kritike.

Evo jednog horor hita, rekli bismo čak i – nabeđenog, koji je izazvao revolt dela gledalaca za šta su krivi i sami autori/izdavači. O tome ćemo nešto kasnije a na samom početku da kažemo kako je Presence režirao Steven Soderbergh (Kafka, Solaris, Unsane) a po scenariju Davida Koeppa (Death Becomes Her, You Should Have Left, Stir of Echoes) što je sasvim dovoljna preporuka za gledanje čak i da nije glavnog aduta filma koji se tiče njegove koncepcije & percepcije...

Die Alone je kanadski horor film, grubo govoreći smešten u podžanr zombi apokalipse. Ipak, bilo bi nepravedno etiketirati ga isključivo tom žanrovskom odrednicom budući da je apokalipsa ovde iskorištena za pripovedanje nešto drugačije priče koja je umnogome originalnija od očekivanog, na momente iznenađujuće duboka i zanimljiva a pre svega – ljubavna i emotivna, što su elementi koje gledaoci ne očekuju kada se kaže reč „zombi“...

Nosferatu je jedan od iščekivanijih horor filmova poslednje decenije, ne samo zbog toga što je u pitanju remake istoimenog kultnog filma iz 1922. godine (koji se redovno nalazi na listama najznačajnijih horor filmova u istoriji kinematografije) već i zbog jednog Roberta Eggersa (reditelja i koscenariste) za koga mnogi tvrde da nema mrlje u svojoj dosadašnjoj (doduše nešto skromnijoj po obimu) autorskoj karijeri...

Ljudi se dele na one koji obožavaju da gledaju triler i horor filmove na okeanima i na one koji tvrde kako je u ovom žanru već sve rečeno još pre dve ili tri decenije, možda čak i u kultnom Jaws. Mi smo negde bliže ovoj drugoj skupini ali nas to ne sprečava da s vremena na vreme overimo neki upravo takav film, uglavnom neobavezno posmatrajući i puštajući mozak na pašu. Upravo jedan takav je i Deep Fear, nepretenciozni akcioni TV triler koji može poslužiti eventualno za jedno gledanje i zaborav.